Ideologija i politički menadžment
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Ekonomski fakultet

SADRŽAJ
1.
Uvod
.......................................
3
2.
Politički marketing
.......................................
3
3.
3.1
Politički marketing i ideologija
Funkcije ideologije
.......................................
......................................
6
3.2.
Osnove političke kampanje
.......................................
6
4.
Struktura političkog marketinga kao tehnike komuniciranja s biračima
6
4.2
Dizajniranje političke poruke
.......................................
7
4.3.
Kampanja preko telefona
.......................................
7
4.4.
Leci
.......................................
7
4.5.
Saopštenje za medije
.......................................
7
4.6.
Plakati
.......................................
8
4.7.
Konferencija za novinare
.......................................
8
4.8.
Reklame
.......................................
9
Zaključak
.......................................
10
Literatura
.......................................
11
UVOD
       Može li čovjek bez ideja biti čovjek?
 „Izvori ideologije su u ljudskoj prirodi, spoznaji i sklonosti zabludama, te psihološkim uzrocima“, F. Bekon
Da nema ideja, kako bi objasnili realnost? Ili još bolje, kako bi je mijenjali? Ideje su duboko ukorijenjene u ljudskom znanju. Najčešće se karakterišu kao racionalne ili iracionalne, bilo da govorimo o filosofskim, društvenim ili političkim idejama. Dakle, riječ je o slikama, kojima ljudi objašnjavaju realnost sebi i drugima. A slike su mnogo češće nadrealne, apstraktne, onakve kakve bi mi željeli da budu. Rijetko su realan i vjeran prikaz stvarnosti.
Kao nauka o idejama, nastala je ideologija. Zaslužan za ovu kovanicu ( ideja – logija ) je francuski filosof Desti de Trasi. Na ideologiju je gledao kao  na nadnauku tj. nauku nadređenu svim drugim naukama. Čak štavise za njega i grupu filosofa okupljenu oko Nacionalnog instituta, ideologija predstavlja složen filosofski sistem koji analizira sve ljudske ideje tj.  razmatra duhovne aktivnosti čovjeka u svim oblastima, kako bi se osmislio program (praktična pravila) društvene i političke organizacije svakodnevnog života. Onaj koga istoričari smatraju poprilično odgovornim za negativne asocijacije koje pojam ideologija nosi je Napoleon. On će ovu grupu francuskih filosofa pogrdno nazvati ideolozima jer su se oni krajnje kritički odnosili prema njegovom cezarizmu i imperijalizmu. Okarakterisao ih je kao teoretičare i metafizičare čija filosofija nema veze s političkom stvarnošću. Napoleon je očigledno reagovao po principu „napad je najbolja odbrana“. Jer, ako su ičije ideje u to vrijeme bile opasne, onda su to njegove.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]